• Претрага за:
    31јан, 2014
    Vila Kikovi
    Opis smeštaja
    BELANOVICA, 4km od centra, selo Dragolj. Iznajmljujemo kompletno opremljenu kucu pogodnu za porodicni boravak i manje grupe za odmor. Nova godina, prvi maj i drugi praznici, skolski raspust, rodjendani, zurke, vikend u prirodi u planinskom ambijentu.Odmor kakav se pozeleti moze u Planinskoj Kuci-Vila Kikovi. Samo 95 km udaljeno juzno od Beograda.
    Kuca se nalazi na nadmorskoj visini od oko 400m na obroncima planine Rudnik u selu Dragolj u blizini varosice Belanovica. Velicina kuce je 75 kvadrata sa jednim hektarom placa. U potpunoj je privatnosti, udaljena 200 metara od asfaltnog puta i veoma je uslovna za boravak i odmor kako u letnjem tako i u zimskom periodu.
    Iznajmljuje se kao cela kuća za sve prilike; vikend, na vise dana, za novu godinu, prvi maj i druge praznike, skolski raspust.
    Idealno je mesto gde moze da se ode daleko od civilizacije-gradske guzve i brzog tempa zivota, porodicno ili grupno. Isto tako je pogodna i za organizovanje rodjendana i drugih vrsta druzenja u sopstvenom aranzmanu.
    Kuca je kompletno opremljena što je čini pogodnom za ugodan boravak. Poseduje Satelit i Internet. Isto tako tu su i muzicki uredjaji i televizori i u gornjem i donjem delu kuce. Sastoji se od dnevnog boravka, kuhinje, sobe i kupatila u gornjem delu i prostorije sa kuhinjom i kupatilom u donjem delu. Ispred je velika terasa na dva nivoa gde se nalaze stolovi sa klupama i dva rostilja.
    Varosica Belanovica sa nekoliko dobro snadbevenih prodavnica, pekarom i prodavnicom mesa je udaljena svega 4 kilometra.
    U zimskom periodu padine oko kuce su idealno mesto za skijanje i sankanje. U letnjem periodu moguce je kupanje na obliznjim bazenima u Belanovici i na jezeru Garasi. Setnja po okolnim brdima i livadama je izvanredna prilika za one koji uzivaju u planinarenju. Spremanje hrane u Vasem aranzmanu po sopstvenoj zelji. – Na raspolaganjui su vam rostilj, zemljani lonci, kotlic i svo ostalo potrebno posudje.
    Atraktivna mesta u blizoj okolini su: Jezero Garasi 8km, Vulkanska kupa Ostrvica 6km, Rudnik 14km, Bukulja i Arandjelovac 20km, Oplenac Topola 35km.
    Uputstvo za dolazak iz pravca Beograda.
    Iz Beograda idete Ibarskom magistralom prema Cacku oko 75 km do skretanja za Dudovicu. Iz Dudovice idete putem za Belanovicu oko 12 km. Iz centra Belanovice desno putem za Rudnik 4 km. Kod drvenog znaka sa crvrno belim krugom u obliku mete i drvene strelice sa istim bojama skrenete levo i idete nizbrdo seoskim putem 200 metara do kuce.
    GPS koordinate:
    N 44’13.201′
    E 020’25.616′

     

    Fotografije

     

    Kontakt podaci
    Ime vlasnika:  Zoran Lomic
    Region:  Moravicki
    Adresa:  Dragolj kod Belanovice
    Telefoni:  0643161905
    E-mail:  zoran@esinetwork.net
    Web sajt:  www.dragolj.com
    Cene:  Dogovor
    28јан, 2014
    Ovčar i Kablar

    Planine Ovčar (985m) i Kablar (889m) nalaze se u centralnoj Srbiji, 160km južno od Beograda. Sa rekom Zapadnom Moravom čine živopisnu klisuru sa prirodnim fenomenom – dvostrukim uklještenim meandrima. Ova klisura je ipak najpoznatija po svojim manastirima i svetilištima zbog čega je nazivaju i Srpskom Svetom gorom. Zbog svoje izuzetne lepote, bogate flore i faune, devet manastira, kao i drugih vrednosti, Ovčarsko-Kablarska klisura proglašena je Predeo izuzetnih odlika, zaštićeno područje I kategorije.Ovcar i Kablar

    Planine Ovčar i Kablar poznate su planinarima i alpinistima još od pedesetih godina 20. veka, kada su trasirane i markirane prve staze. Danas postoji 10 markiranih staza, ukupne dužine preko 90km. Staze su raznovrsnih profila, tako da korisnici različitih nivoa spremnosti i planinarskog iskustva mogu pronaći odgovarajuću maršrutu. Staze vode od Ovčar Banje ka vrhovima planina (visinske razlike su za Ovčar 706m, a za Kablar 610m).

    Najveći broj staza vodi pored nekog od manastira. Posebno treba istaći vidikovce sa vrhova Ovčara i Kablara, uz napomenu da pogled sa Kablara svrstavaju u najlepše u Srbiji. Pohodi sa polaskom iz Ovčar Banje do vrha jedne od planina i povratkom nazad (mogu se koristiti različite varijante maršruta) su dužine od 10-15km i traju od 4 do 6 sati.

    28јан, 2014
    Tara

    Smestivši se između reke Drine i Zlatibora, planina Tara vekovima očarava sve koji na nju stižu. Od Bajine Bašte do Tare potrebno je preći 16 km da bi se našli na izvoru čak 18 planinarskih staza. Ukupna dužina staza je preko stotinu kilometara, sa polaznim tačkama iz turističkih centara i planinarskih punktova. Sa Predovog Krsta, na 1138 m, pruža se divan vidik na reku Drinu. Tu je i planinarski dom, a na reci Rači istoimeni manastir iz 13. veka.Tara-Vidikovac

    Većina tura je laka i moguće je koristiti patike, bolje duboke. Ture kroz kanjon Rače su teške i neophodna je planinarska obuća. Vrlo je teška tura kroz kanjon Brusnice, gde su potrebna planinarska oprema i vodič.

    28јан, 2014
    Stara planina

    Stara planina je najviša planina u istočnoj Srbiji, 70 km udaljena od Niša. Najviši vrh je Midžor 2169 m, nešto niži je vrh Babin Zub 1740m, gde se nalazi istoimeni planinarski dom i hotel. Dobri smučarski tereni, veliko veštačko jezero, manastir Temska iz 16. veka, reka Temska bogata ribom, lekovito bilje i gljive samo su neki od turističkih potencijala.Stara planina

    Dužina i visinska razlika stazu čine srednje teškom. Potrebna je laka planinarska obuća. Izlazak na stenoviti kompleks Babin Zub je lak, a eventualno penjanje na pojedine stenovite formacije traži planinarsko iskustvo.

    28јан, 2014
    Rudnik

    Planina Rudnik dominira Šumadijom. Zbog svojih povoljnih klimatskih uslova – velika osunčanost, vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha i nezagađena prirodna sredina – još 1922. proglašen je za vazdušnu banju. Ima čak osam vrhova iznad 1000 metara.planina rudnik

    Staze su za lake pešačke ture, u patikama, dužine od 4 do 20 km. Staza do Ostrovice ima strm uspon ka stenovitom vrhu i potrebna je bolja obuća i planinarsko iskustvo.

    28јан, 2014
    Kopaonik

    Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji i Nacionalni park. Pruža se od severoistoka ka jugoistoku u dužini od oko 80 km, sa Pančićevim vrhom na 2017 m. Sneg od novembra do maja, i blizu 200 sunčanih dana godišnje ovu planinu svrstava u jednu od najpogodnijih za sve vrste sportova, kako na snegu tako i tokom leta.mapa Kopaonika

    Organizovane su različite pešačke ture u pratnji vodiča. Staze su pogodne za hodanje, a njihovu težinu određuje dužina i visinska razlika, koja je velika u odlascima na Semeteško jezero i vodopad Jelovarnik. Za duže staze od 10 do 24 km preporučujemo lake planinarske cipele, za ostale staze patike, bolje duboke.

    28јан, 2014
    Homoljske planine

    Jugozapadno od grada Majdanpeka prostire se venac Homoljskih planina. Guste stoletne šume, pećine, zlatonosna reka Pek, manastir Gornjak iz 14. veka sazidan u steni, izvor reke Mlave bogat ribom (pastrmka), otvaraju brojne mogućnosti za rekreaciju i najrazličitije sportove.homoljske planine

    U zavisnosti od interesovanja, Homoljske planine Vam nude različite programe pešačenja i planinarenja. Za početnike staza je 3 km. Onim iskusnijim nudi se programi od 8 do 30 km. Dužina staza i nešto veće visinske razlike (od 75 do 940 m) traže kondiciju. Pogodnija je planinarska lakša obuća, dolaze u obzir i duboke patike.

    28јан, 2014
    Golija

    Gotovo netaknuta priroda Golije, rezervat biosfere nije bez razloga pod zaštitom UNESCO. Tri klimatske zone, dolinska sa brdskom, prelazna i planinska pružaju pravu blagodet za boravak i aktivan odmor toliko potreban gradskom čoveku. Ova vazdušna banja sa nepreglednim pašnjacima, livadama, retkim naseljima, gotovo bez industrije, ima najviši vrh Jankov kamen na 1833 m. Surove zime ili mirišljava leta i prirodna hrana nikoga nisu ostavili ravnodušnim, pa neće ni vas.golija

    Staze su lake za hodanje. Visinske razlike traže malo bolju kondiciju. Koristite patike, bolje duboke. Dužina kružnih staza je 9 i 12 km i kreću od Golijske reke.

    28јан, 2014
    Goč, Stolovi i Željin

    Tri planine u centralnoj Srbiji – Goč, Stolovi i Željin, čine jedinstvenu turističku destinaciju. Ovaj masiv smešten na desnoj strani Ibarske klisure, južno od Kraljeva. pruža više mogućnosti za aktivan boravak u prirodi.planina-Goč-okolina-Vrnjačke-Banje

    Staze su lake za kretanje i kreću od Planinarskog doma, duge su od 8 do 27 km, sa visinskim razlikama od 700 do 1785 m. Na stazi do Željina, zbog dužine od 27 km, potrebna je dobra fizička kondicija i planinarska obuća.

    28јан, 2014
    Fruška gora

    Najveća planina u Vojvodini, dobila je od nemačkog “frišak” (svež). Svežinu čine guste šume i Dunav pored koga se Fruška gora prostire. Desetak manastira, jedna banja i više naselja pružaju mogućnost za predah između dve šetnje. U podnožju ove planine, s druge strane Dunava, nalazi se Novi Sad.fruska-gora-sremski-karlovci-vinogradi

    Obeležene staze su lake za kretanje. Dužina, talasast teren i pojedini usponi traže nešto veći napor. Koristite patike, uvek bolje duboke. Pešačke staze su kružne i možete birati istočnu i zapadnu varijantu svake staze. Staze su prilagođene i za rekreativce i za sportiste, od par kilometara do 81 km, sa visinskim razlikama od 300 do 500 m.

    28јан, 2014
    Divčibare

    Na jugozapadu Srbije, 38 km od Valjeva, nalaze se Divčibare. Sa 980 m nadmorske visine ova planinska zaravan bogata šumom i vodom čini centralni deo planine Maljen. Divčibare okružuju i planine Povlen i Suvobor, ispresecane rekama i potocima, kanjonima i liticama. Sudar primorske i karpatsko-planinske klime čine je fabrikom crvenih krvnih zrnaca.divcibare

    Na stablima drveća nalaze se planinarske oznake. Pešačke staze su lake, kreću od centra Dibčibara i duge su do par kilometara. Koristite patike, bolje duboke. Središnji, niži deo planine je dosta vlažan. Planinarska staza do Suvobora 866 m, vrha Rajca 848 m i Planinarskog doma je teška i duga od oko 33 km.

    15јан, 2014
    Putem Srpske Tradicije

    PROJEKAT
    ‘’Putem srpske tradicije’’
    Organizovanje uzajamne studijske posete i radnih sastanaka čelnika i nosioca turističke ponude seoskog turizma Srbije i BiH u cilju formiranja jedinstvene turističke rute
    UČESNICI:
    Udruženje turističkih radnika Oaza mira Lopatnica, Grad Kraljevo, Turističke organizacije Regije Doboj, Vlasnici seoskih turističkih domaćinstava, Regionalne privredne komore, Planinarska društva.
    CILjEVI PROJEKTA:
    Organizovanje uzajamne studijske posete i radnih sastanaka čelnika turističke ponude Republike Srbije i Republike Srpske (Raški okrug i regija Doboj). Ekonomsko osnaživanje Srba u regionu, uspostavljanje strateške saradnje. Definisanja trase rute, turističkih proizvoda i specifičnosti lokacija. Definisanje ukupne turističke ponude seoskog turizma i kulturno-istorijskih vrednosti na ruti. Formiranje naziva rute i liste učesnika. Formiranje veb sajta rute i baze svih nosioca ponude posebno namenjene našoj dalekoj dijaspori kako bi dobili sve potrebne informacije na jednom mestu.
    NOSIOCI PROJEKTA:
    1. Goran Vukićević, predsednik UO i autor i nosilac projekta, koordinator.
    2. Ana Jovanović, osnivač projekta Suveniri Srbije, koautor projekta, koordinator.
    PROJEKAT FINANSIRA:
    MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA
    Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu
    Udruženje građana i turističkih radnika
    Oaza mira LopatnicaProjekat putem Srpske tradicije

    www.PutemSrpskeTradicije.SeloTurizam.com
    www.facebook.com/putem.srpske.tradicije

    12јан, 2014
    Dolina Kraljeva – dolina Vekova

    Dolina Vekova, Kraljevo
    1. Manastir Žiča

    2. Mataruška Banja

    3. KrstovGrad, Progorelica

    4. Kafana kod Mira, Bogutovac

    5. Kupalište Vodenica Matovića, Bogutovac

    6. Bogutovačka Banja

    7. Etno selo Bogut, Korićanci

    8. Etno kuća Oaza mira, Lopatnica

    9. Tvrdjava Maglič

    10. Manastir Studenica

    11. Manastir Gradac

    12. Vila Selena, Rudno

    13. Pansion Nebo, Rudno

    14. Orlovo gnezdo, Rudno

     

    12јан, 2014
    Održivi razvoj sela

    Srpski ruralni prostor je jedan od društveno i prirodno najraznovrsnijih u Evropi, pa je zato upravljanje njegovim razvojem veoma kompleksno. Zahvaljujući turbulentnoj istoriji, ali i propustima u politici podrške ruralnom razvoju, on je danas uveliko ekonomski i socijalno razoren i depresiran. Međutim, vredno prirodno i kulturno nasleđe koje je i pored svih nedaća sačuvano u savremenim uslovima može predstavljati veliki potencijal za razvoj ukoliko se njegov koncept bazira na poštovanju principa održivosti.
    selo i razvoj sela

    Planiranje i sprovođenje ovog vida ruralnog razvoja veoma je složeno i zahtevno, naročito u uslovima ogromne heterogenosti na fizički malom prostoru, kao i ekonomske zaostalosti ruralnih oblasti i zemlje u celini. Održiv razvoj sela u osnovi zavisi od praktične primene kombinacije koncepta multifunkcionalne poljoprivrede i razvoja drugih ekonomskih aktivnosti u skladu s raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima, sveukupnog poboljšanja uslova života, kao i socioekonomskog položaja sela i seoskih zajednica.

    Međutim, u nedostatku odgovarajuće ekspertize, ali i jakog poljoprivrednog lobija, u dosadašnjoj razvojnoj politici Srbije i dalje vlada zabluda poistovećivanja razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja. Poslednjih godina i u Srbiji raste svest o neophodnosti da se i poljoprivreda, kao sektor, i ruralne oblasti kao specifični prostor na kome se ona odvija moraju tretirati integralno, sa svim komponentama koje ga čine. Međutim, ovakav pristup nikako da u potpunosti zaživi i u praksi.

    Clanak preuzet od Zdrava Srbija

    Marko Bogojević, dipl. inž. agroekonomije